Ovo je osmo po redu od deset pisama iz ciklusa Spešl edišn, iliti specijalnih izdanja pisama o Belom šatoru koja ćete dobijati još samo tri dana do ponedeljka, 05. maja.
Tada zatvaramo vrata naše zajednice Beli šator, što znači da imate još samo ova tri dana – subotu, nedelju i ponedeljak – da nam se pridružite.
Osma tema važna za ovaj trenutak vremena glasi: Sve možeš da odložiš za kasnije, osim svog evolutivnog skoka.
Draga Sister,
Kad smo se dogovorile da prvi put (2022. godine) odemo u Meksiko na 7-dnevni retreat kod dr Džoa Dispence, baš kad je trebalo da uplatimo i rezervišemo avionske karte – odjednom nas je uhvatila frka. I to obe! Kao i obično u situacijama napetosti, otišle smo da napravimo krug oko Ade i da konačno prelomimo šta nam valja činiti. Obe smo potajno navijale da će ona druga reći “Hajde da ipak sve to prebacimo za sledeću godinu, ne moramo sad!“.
Šetale smo, pričale i malo po malo prepoznale strah – parališuć, ludi, iracionalni strah od…?
Dobro, ajde da vidimo šta je to baš toliko strašno, hajde da sve što nam padne na pamet kažemo naglas. Plašimo se Meksika. To je nesigurna zemlja, kako ćemo tamo nas dve žene same, ne znamo ni gde idemo, lakše bi nam bilo da je retreat na istoku. Onda smo pomislile da taj događaj možda i nije za nas, ipak smo mi već završile sve te njegove kurseve, već meditiramo, već smo bile na toliko različitih usavršavanja, šta će nam sad još i to preterivanje – em je daleko, em je u nebezbednoj zemlji, em je skupo, em je nekako… skroz… nezamislivo.
A onda smo se setile jednog veoma važnog pravila: kad god treba da se desi veliki evolucioni skok, svi mehanizmi se pobune! Staro se ne da! Ego kaže “ne, ne treba mi, ja već sve to znam”. Telo se ukoči od straha jer je nebezbedno. Misli, sve jedno-te-iste, zuje kao muve u tegli “bolje ne sad, evo sledeći put, biće prilika”.
To je sasvim prirodno. Očekivano. Predividvo.
I taj trenutak se mora nadići.
Otišle smo kod dr Džoa Dispenze tako što smo se obezbedile najbolje moguće i umirile svaku misao (recimo, išle smo preko agencije, pa se neko drugi brinuo o našem prevozu sa aerodroma na dalje i držao nas u turističkim zonama). Čitavo putovanje nam je bilo toliko lepo i transformativno, toliko moćno da smo posle toga otišle još nekoliko puta na njegove sedmodnevne i follow up retreat-ove, a koliko već sledeće godine smo povele sa sobom čitavo društvo u Meksiko (ovaj put smo nas sve bile turistički vodiči 😉
I svaki put, pred svaki odlazak, sve se u nama bunilo – ma zašto preterujete, šta će vam sad to, toliki trošak, toliki angažman, nemate vremena, bolje ne sad…
Ali mi te misli dobro poznajemo. Znamo odakle dolaze i znamo kako da ih nadiđemo. I najvažnije, znamo veliko ZAŠTO (čak iako ga um ne zna, ali kako bi mogao da zna kad je iskustvo skroz novo?).
Međutim, da stvar bude još zanimljivija, ovo se nekada dešava i za mnogo manje angažmane. Nekada pred odlazak na kvantni aparat, nekada pred neki seminar, putovanje, ili pred neki kurs… Sve deluje divno do trenutka kad treba da se prelomi to veliko DA ili NE. Baš tada, odjednom, nama se ne ide. Zašto? Paaaa, neee znaaam… etooo… moždaaaa…
To se toliko puta desilo da sad već znamo – ako nam se odjednom ne ide baš tad kad treba da odlučimo, znači da je baš VAŽNO. Desiće se nešto prelomno za naš napredak!
I zato, sister, imamo POZIV za tebe – da se preispitaš da li možda odlažeš ulazak u Beli šator za sledeći put jer nisi spremna, nisi sigurna, kad bi znala to i to, kad bi imala garanciju tu i tu…? Osvesti to i priznaj sebi – da se zapravo ne plašiš svoje transformacije? Da nisu možda stari mehanizmi ti koji te sputavaju da napraviš korak unpred?
Ranijih godina smo možda i imale taj luksuz da odložimo nešto za šest meseci, godinu dana, pa i nekoliko godina. Ali sada, kako se ubrzalo vreme, sa svim promenama frekvencije – taj luksuz baš i nemamo.
Zato ti upućujemo danas ovako otvoren poziv, dok su naša vrata još otvorena:
Ako tvoje biće oseća da je vreme sada, to znači da tvoji duboki unutrašnji alhemičarski procesi tek treba da počnu (ili su već počeli!).
Buđenje svesti, što je naredna tema Belog šatora, nije samo za odabrane, već je poziv Univerzuma za sve nas, a za koju je već naša zajednica izgradila negujuć prostor.
Ne pozivamo tvoj perfekcionizam. Ni tvoju idealnu verziju. Već tebe, ovakvu kakva si danas – sa svim tvojim sumnjama i zapitanostima! Sve to će se rastvoriti u našem polju punom Ljubavi.
Ako POZIV osetiš sada – znaći da vreme jeste sada.
Najveće promene počinju ne kada znaš sve odgovore, već kada prestaneš da ih odlažeš.
Sigurne smo da i ti imaš neki svoj primer poput ovog našeg “meksičkog”! Radoznale smo da ga čujemo!
I na kraju, podsetnik:
Vrata Belog šatora su otvorena još samo kratko, do ponedeljka do 05. maja.
Sve info o Belom šatoru koje su ti SADA potrebne se nalaze na crvenom dugmetu.
S Ljubavlju i za Ljubav,
Mina i Tea